Vaskrsenje i povratak Isusa Hrista

228 Uskrsnuće i povratak Isusa Krista

In Apostelgeschichte 1,9 wird uns gesagt: «Und als er das gesagt hatte, wurde er zusehends aufgehoben, und eine Wolke nahm ihn auf vor ihren Augen weg.» Ich möchte an dieser Stelle eine einfache Frage stellen: Warum? Warum wurde Jesus auf diese Art weggenommen? Aber bevor wir dazu kommen, lesen wir die nächsten drei Verse: «Und als sie ihm nachsahen, wie er gen Himmel fuhr, siehe, da standen bei ihnen zwei Männer in weissen Gewändern. Die sagten: Ihr Männer von Galiläa, was steht ihr da und seht zum Himmel? Dieser Jesus, der von euch weg gen Himmel aufgenommen wurde, wird so wiederkommen, wie ihr ihn habt gen Himmel fahren sehen. Da kehrten sie nach Jerusalem zurück von dem Berg, der heisst Ölberg und liegt nahe bei Jerusalem, einen Sabbatweg entfernt.»

Ovaj odlomak opisuje dvije stvari: da se Isus uzašao na nebo i da će ponovo doći. Obje su činjenice važne za kršćansku vjeru i zato su, na primjer, usidrene i u apostolskoj veri. Prvo je Isus otišao u nebo. Uzašašće se slavi 40 dana nakon Uskrsa svake godine, uvijek četvrtkom.

Druga poanta koju ovaj odlomak opisuje jest da će Isus ponovo doći na isti način na koji je započeo. Zato vjerujem da je i Isus na vidljiv način napustio ovaj svijet.

Bilo bi vrlo lako da je Isus dao svojim učenicima da zna da će otići svome ocu i da će opet doći. Nakon toga, on bi jednostavno nestao, kao što je to učinio nekoliko puta prije. Samo što ovaj put više nije bio viđen. Ne mogu se sjetiti teološkog razloga zašto je Isus tako vidljivo napustio Zemlju, ali on je to učinio da podučava svoje učenike, a samim tim i nas.

Indem er sichtbar in die Luft entschwand, verdeutlichte Jesus, dass er nicht nur verschwinden würde, sondern, dass er in den Himmel auffährt, um dort an der rechten Seite des Vaters für uns als ewiger Hohepriester zu vermitteln und ein gutes Wort einzulegen. Wie ein Autor sagte: «Er ist unser Vertreter im Himmel». Wir haben jemanden im Himmel, der versteht, wer wir sind, unsere Schwächen nachvollziehen kann und unsere Bedürfnisse kennt, weil er selbst ein Mensch ist. Selbst im Himmel ist er beides: ganz Mensch und ganz Gott.

Čak i nakon Uzašašća, u Bibliji se spominje kao ljudsko biće. Kad je Pavao propovijedao stanovnicima Atine na Areopagu, rekao je da će Bog suditi svijetu kroz osobu koju je odredio i da je ta osoba Isus Krist. Kad je pisao Timoteju, nazvao ga je čovjekom Kristom Isusom. On je i danas čovjek i još uvijek ima tijelo. Njegovo je tijelo ustalo iz mrtvih i odvezalo ga u nebo.

To dovodi do pitanja gdje se sada nalazi njegovo tijelo? Kako Bog, koji je sveprisutni i stoga nije vezan za prostor, materiju i vreme, takođe može imati telo koje je na određenom mestu? Je li tijelo Isusa Krista negdje u svemiru? Ne znam Ne znam kako se Isus pojavljuje iza zatvorenih vrata ili kako je mogao ići na nebo bez obzira na gravitaciju. Očigledno da se fizički zakoni ne odnose na telo Isusa Krista. To je još uvijek tijelo, ali nema ograničenja koja bismo pripisali tijelu.

To još uvijek ne odgovara na pitanje gdje se sada nalazi njegovo tijelo. Takođe nije najvažnije o čemu se brinuti! Moramo znati da je Isus na nebu, ali ne gdje je nebo. Mnogo je važnije da znamo sljedeće o Isusovom duhovnom tijelu - način na koji Isus djeluje ovdje i sada na zemlji među nama je putem Duha Svetoga.

Kad se Isus svojim tijelom popeo na nebo, jasno mu je dao do znanja da će i dalje biti čovjek i Bog. Ovo nas uvjerava da je on veliki svećenik koji je upoznat sa našim slabostima, kao što je napisano u pismu Jevrejima. Njegov vidljivi uspon na nebo još jednom nas uvjerava da on nije jednostavno nestao, već nastavlja da djeluje kao naš svećenik, naš posrednik i posrednik.

Još jedan razlog

Meiner Meinung nach gibt es einen weiteren Grund dafür, weshalb Jesus sichtbar von uns gegangen ist. Er sagte seinen Jüngern in Johannes 16,7 folgendes: «Aber ich sage euch die Wahrheit: Es ist gut für euch, dass ich weggehe. Denn wenn ich nicht weggehe, kommt der Tröster nicht zu euch. Wenn ich aber gehe, will ich ihn zu euch senden.»

Ne znam tačno zašto, ali čini se da se Isus morao uzdići na nebo prije Pedesetnice. Kada su učenici vidjeli Isusa kako ustaje, primili su obećanje da će primiti Duha Svetoga, pa nije bilo tuge, barem nijedna nije opisana u knjizi Djela. Nije bilo tuge da su dobri stari dani sa mesom i krvlju bili gotovi. Prošlost nije bila očarana, ali na budućnost se gledalo s iščekivanjem. Bilo je radosti za još veće stvari koje je Isus najavio i obećao.

Ako nastavimo čitati Djela, naći ćemo živo raspoloženje među 120 pratilaca. Upoznali su se, molili i planirali posao koji treba obaviti. Znajući da su imali misiju, izabrali su novog apostola koji će popuniti položaj Jude Iskariota. Oni su također znali da im treba dvanaest ljudi koji će predstavljati novi Izrael koji je Bog planirao da izgradi. Imali su poslovni sastanak jer su poslovali. Isus im je već dao zadatak kada su njegovi svjedoci izašli na svijet. Sve što je trebao učiniti, kako im je rekao, bilo je da čeka u Jeruzalemu dok ih odozgo ne ispune snagom i dobiju obećanu utjehu.

Uzašašće Isusovo bilo je trenutak napetosti: učenici su čekali sljedeći korak kako bi mogli proširiti svoje aktivnosti, jer im je Isus obećao da će Duhom Svetim učiniti veće stvari od Isusa. Vidljivo uzašašće Isusu je zato bilo obećanje još većih stvari.

Jesus nannte den Heiligen Geist «einen anderen Tröster». Im Griechischen gibt es für «einen anderen» zwei Wörter. Einer bedeutet «etwas Gleiches» und der andere bedeutet «etwas Unterschiedliches». Jesus verwendete den Ausdruck «etwas Gleiches». Der Heilige Geist ist Jesus gleich. Der Geist ist eine persönliche Gegenwart Gottes und nicht nur eine übernatürliche Kraft.

Duh Sveti živi i uči, govori i donosi odluke. Duh Sveti je osoba, božanska osoba i dio Boga. Sveti Duh je toliko sličan Isusu da možemo govoriti i o Isusu koji živi u nama i u Crkvi. Isus je rekao da ostaje uz onoga koji vjeruje i živi u njemu i to je upravo ono što čini u osobi Duha Svetoga. Isus je otišao, ali nas nije ostavio na miru. Vratio se preko Duha Svetoga koji živi u nama, ali vratit će se i na fizički i vidljiv način i vjerujem da je upravo to glavni razlog njegovog vidljivog uspona. Dakle, ne imamo ideju da kažemo da je Isus već ovde u obliku Duha Svetoga i ne treba očekivati ​​od njega više od onoga što već imamo.

Ne, Isus jasno daje do znanja da njegov povratak neće biti nevidljiva i tajna misija. To će se uraditi jasno. Vidljivo kao dnevna svjetlost i izlazeće sunce. Bit će vidljiv svima, baš kao što je Dan Uznesenja bio vidljiv svima na Maslinskoj gori prije gotovo 2000 godina, a to nam daje nadu da možemo očekivati ​​više od onoga što imamo sada pred sobom. Sada vidimo dosta slabosti. Slabost u nama, u našoj crkvi i u hrišćanstvu u cjelini. Nadamo se da će se stvari promijeniti na bolje, a imamo Kristovo obećanje da će se dramatično vratiti i uvesti u Kraljevstvo Božje veće i jače nego što možemo zamisliti. Neće ostaviti stvari kao sada.

Vratit će se istim putem kojim je išao prema nebu: vidljiv i fizički. Čak će biti i detalji koje ne smatram posebno bitnim: oblaci. Kao što se pojavio u oblacima, tako će se i vratiti u oblake. Ne znam šta oblaci znače; oblaci kao da simboliziraju anđele koji hodaju s Kristom, ali mogu biti i fizički oblaci. To spominjem samo usputno. Najvažnije je da će se Krist vratiti na dramatičan način. Bit će bljeskova svjetla, glasnih zvukova, fenomenalnih znakova sunca i mjeseca i svi će to vidjeti. To će nesumnjivo biti prepoznatljivo i niko neće moći reći da se to događa bilo gdje drugdje. Nema sumnje da će se ovi događaji događati svugdje u isto vrijeme. Ako se to dogodi, govori nam Pavao u prvom pismu Solunjanima, poći ćemo u susret Kristu na oblacima u zraku. Ovaj proces je poznat kao ushićenje i neće se odvijati u tajnosti. Bit će to javno uznesenje, jer svi mogu vidjeti kako se Krist vraća na zemlju. Tako ćemo biti dio Isusova uzašašća, baš kao što smo dio njegovog raspeća, ukopa i vaskrsenja. Također ćemo ići u nebo u susret Gospodinu kad se vrati i zajedno s njim vratit ćemo se na zemlju ,

Da li to ima neke razlike?

Ne znamo kada će se sve ovo dogoditi. Znači li to da mijenja nešto u našem životu? Trebalo bi. Rečeno nam je o tome u 1. Korinćanima i 1. Ivanu. Pogledajmo u 1. Ivanova 3,2: 3:

«Meine Lieben, wir sind schon Gottes Kinder; es ist aber noch nicht offenbar geworden, was wir sein werden. Wir wissen aber: wenn es offenbar wird, werden wir ihm gleich sein; denn wir werden ihn sehen wie er ist. Und ein jeder, der solche Hoffnung auf ihn hat, der reinigt sich, wie auch jener rein ist.»

Zatim Ivan kaže da vjernici slušaju Boga i ne žele da vode grešan život. To je praktični utjecaj u što vjerujemo. Isus će doći opet i mi ćemo biti poput njega. To ne znači da će nas napori spasiti ili će nas krivica propasti, ali ne želimo griješiti Božju volju.

Drugi biblijski zaključak nalazi se u 15. poglavlju prvog pisma Korinćanima. Nakon objašnjenja Kristovog povratka i našeg uskrsnuća u besmrtnost, Pavao je u stihu 58 napisao sljedeće:

«Darum, meine lieben Brüder, seid fest, unerschütterlich und nehmt immer zu in dem Werk des Herrn, weil ihr wisst, dass eure Arbeit nicht vergeblich ist in dem Herrn.»

Ima nas posla, kao što su to morali učiniti i rani učenici. Također nam daje zapovijed koju im je dao Isus. Naša misija je propovijedati i dijeliti dobre vijesti. Primili smo Duha Svetoga da možemo upravo to učiniti. Ne stojimo oko sebe i gledamo u nebo i čekamo Krista. Takođe nam Biblija ne treba tačno vreme. Sveto pismo nam govori da ne znamo Isusov povratak. Umjesto toga, imamo obećanje da će se Isus vratiti i to bi trebalo biti dovoljno za nas. Treba još posla. Izazivamo svim svojim bićem za ovo delo. Zato bismo se trebali obratiti njoj jer rad za Gospoda nije uzalud.

Michael Morrison