Isus nije bio sam

238 Isus nije bio sam

Auf einem vergammelten Hügel ausserhalb Jerusalems wurde ein Unruhe stiftender Lehrer an einem Kreuz ermordet. Er war nicht allein. Er war an diesem Frühlingstag nicht der einzige Unruhestifter in Jerusalem.

"Ja sam razapet sa Hristom", napisao je apostol Pavle (Gal 2,20), ali Pavle nije bio jedini. "Umro si sa Hristom", rekao je drugim hrišćanima (Kol 2,20). "S njim smo sahranjeni", napisao je Rimljanima (Rim 6,4). Šta se ovde dešava? Svi ti ljudi nisu bili na tom brdu u Jerusalimu. O čemu Paul ovde govori? Svi hrišćani, bez obzira da li to znaju ili ne, dele Kristov križ.

Da li ste bili tamo kada su razapeli Isusa? Ako ste hrišćanin, odgovor je da, bili ste tamo. Bili smo s njim, iako to tada nismo znali. To može zvučati kao besmislica. Šta to zapravo znači? U modernom jeziku bismo rekli da se identificiramo sa Isusom. Prihvatamo ga kao našeg zamjenika. Mi prihvatamo njegovu smrt kao nadoknadu za naše grehe.

Ali to nije sve. Mi takođe prihvatamo - i delimo - u njegovom vaskrsenju! "Bog nas je podigao s njim" (Ef 2,6). Bili smo tamo ujutro uskrsnuća. "Bog vas je doveo u život s njim" (Kol 2,13). "Uskrsli ste sa Hristom" (Kol 3,1).

Priča o Hristu je naša priča, ako je prihvatimo, ako pristanemo da se poistovetimo sa našim raspetim Gospodinom. Naš život je povezan sa njegovim životom, ne samo slavom vaskrsenja, već i bolom i patnjom njegovog raspeća. Možete li to prihvatiti? Možemo li biti sa Hristom u njegovoj smrti? Ako to potvrdimo, onda možemo biti s njim u slavi.

Isus je učinio mnogo više nego što je umro i ustao. Živeo je život pravde i mi takođe učestvujemo u ovom životu. Naravno, mi nismo baš savršeni - čak ni savršeni - ali pozvani smo da učestvujemo u novom, preplavljenom Hristovom životu. Pavle sve to sažima kada piše: "Tako smo sa njime sahranjeni krštenjem u smrt, tako da kao što je Hristos uskrsnuo od mrtvih kroz slavu Oca, tako i mi živimo u novom životu." sahranjen, podignut s njim, živi sa njim.

Novi identitet

Wie soll dieses neue Leben nun aussehen? „So auch ihr, haltet dafür, dass ihr der Sünde gestorben seid und lebt Gott in Christus Jesus. So lasst nun die Sünde nicht herrschen in eurem sterblichen Leibe, und leistet seinen Begierden keinen Gehorsam. Auch gebt nicht der Sünde eure Glieder hin als Waffen der Ungerechtigkeit, sondern gebt euch Gott hin, als solche, die tot waren und nun lebendig sind, und eure Glieder Gott als Waffen der Gerechtigkeit“ (Vers 11-13).

Wenn wir uns mit Jesus Christus identifizieren, gehört unser Leben ihm. „Wir sind überzeugt, dass, wenn einer für alle gestorben ist, so sind sie alle gestorben. Und er ist darum für alle gestorben, damit die da leben, hinfort nicht sich selbst leben, sondern dem, der für sie gestorben und auferstanden ist“ (2Kor 5,14-15).

Baš kao što Isus nije sam, tako smo i mi sami. Kada se poistovećujemo sa Hristom, onda smo sa njim pokopani, stojimo sa njim u novom životu i on živi u nama. On je sa nama u našim kušnjama iu našim uspesima jer su naši životi njegovi. On nosi teret i dobiva priznanje i mi doživljavamo radost dijeljenja njegova života s njim.

Pavle je to opisao ovim rečima: „Ja sam razapet sa Hristom. Ja živim, ali ne ja, ali Hrist živi u meni. Jer ono što ja sada živim u tijelu, živim u vjeri u Sina Božjega, koji me je ljubio i predao sebe za mene "(Gal 2,20).

"Uzmi krst na sebe," Isus je izazvao svoje učenike, "i slijedio me. Identificirajte se sa mnom. Neka stari život bude razapet i novi život će vladati u vašem telu. Neka se to dogodi kroz mene. Pusti me da živim u tebi i daću ti večni život. "

Wenn wir unsere Identität in Christus setzen, werden wir in seinem Leiden und in seiner Freude mit ihm sein.

- Joseph Tkach


pdfIsus nije bio sam